Пређи на главни садржај

Naučite da postavljate pitanja

 U školi je često blam postavljati pitanja.Svi se previše boje tačnosti i javnog ismevanja.Zato je potrebno da naučimo da postavljamo pitanja i prevaziđemo taj strah.

Jedna mudra kineska izreka kaže: "Onaj ko pita može da napravi budalu od sebe na 5 minuta.Onaj ko ne pita biće budala čitavog života."

Za početak, uradite ovaj kviz : Kviz o otvorenim i zatvorenim pitanjima

Mnogo je bolje da kažete "Koja je jedna stvar koju bi mi preporučili?", nego "Da li postoji NEšto što bi mi preporučili?".Kada koristite reč NEšto, vi već unapred podstičete osubu da odgovori sa ne.Zato je bolje da reči poput NEšto, NEko, NEkad izbegavate kada postavljate pitanja.

Da li postoji NEšto što bi mi preporučili? -zatvoreno pitanje
Koja je jedna stvar koju bi mi preporučili? -otvoreno pitanje


Postoje različite vrste pitanja:

Izbegavajte LI (da li, jesi li, hoćeš li...).

  • Zatvorena pitanja su pitanja tipa „Da li” na koja druga strana odgovara sa „da” ili „ne”. Ova pitanja su zatvorena jer sužavaju  prostor sagovornika u komunikaciji.Postavite pitanja na koja se ne može odgovoriti sa da ili ne, tj. izbegavajte zatvorena pitanja.
Zašto?
    Kada postavite pitanje na koje se može odgovoriti sa da ili ne, verovatno ćete dobiti mnogo brži odgovor, ali nećete saznati mnogo o osobi koja vam je odgovorila ili o njenom načinu razmišljanja.Trudite se uvek da postavljate pitanja koja zahtevaju od ljudi da dobro razmotre svoja saznanja, razmisle i tek onda vam odgovore. Na ovaj način možete mnogo više saznati o osobi kojoj postavljate pitanja, i bolje je razumeti.
        Primer:
          Pitanje na koje se može odgovoriti sa da ili ne:
          • Da li će klijent produžiti ugovor?
          Bolje pitanje
          • Šta je rekao klijent kada ste predložili produžetak ugovora?
          • Otvorena pitanja su pitanja tipa „Šta”, „Kada”, „Gde”, „Ko”, „Kako”, „Zašto”, „Zbog čega”, nakon kojih sledi duži odgovor druge stran Otvorena pitanja nam pomažu da saznamo više o tome šta druga strana želi, zašto to želi, koji su razlozi zbog kojih nešto želi, koji su razlozi zbog kojih nešto ne želi, koje izgovore koristi, šta joj je važno, a šta ne, itd.
          • Usmeravajuća pitanja imaju za cilj da se tema preusmeri u određenom pravcu ukoliko su se pojedinosti teme iscrpele ili jednostavno želimo da pređemo na drugu temu. To su na primer pitanja tipa: Kakav je vaš stav prema….? Kakvo je vaše mišljenje o….?
          • Alternativna pitanja su pitanja pomoću kojih sagovornika dovodimo u situaciju da da se odluči između dva „da” a ne između „da i „ne”.
          Alternativna pitanja pružaju više informacija od zatvorenih pitanja, ali manje od otvorenih pitanja. Da bi se odgovorilo na alternativno pitanje, ne može se jednostavno reći „da“ ili „ne“, mora se imenovati izabrana opcija, ali nije neophodno opravdati svoj izbor. Ukoliko klijent želi da navede razloge svog izbora, to će biti njegova lična inicijativa.
           Na primer, ne pitamo: „Da li želite sastanak”? (jer druga strana tada bira između „da” i „ne”). 
          Bolje je reći:„Da li želite sastanak sutra popodne ili prekosutra prepodne”? (druga strana bira između dva „da” i stiče utisak da ona donosi odluku).

          NEMOJTE POSTAVLJATI SUGESTIVNA PITANJA ( sugerišete osobi šta da odgovori)
           Na primer, "kako je divno boraviti u našem odmaralištu?". Ovakva pretpostavka ne ostavlja prostora za druga mišljenja, ali poenta otvorenog pitanja je da su ispitanici otvoreni kada odgovaraju, zar ne?

          DA LI SAM (AKO SAM) DOBRO RAZUMEO...
           „Ako sam dobro razumeo vi ste time hteli da kažete da to i to„, Ili, „da li sam dobro razumeo ako kažem da ste rekli to i to“. Vrlo često je takav način postavljanja pitanja vrlo dobar i onda kada ste savršeno dobro razumeli šta je čovek rekao. Naravno to pitanje svakako postavljajte kada niste razumeli, jer ne smete da ostavite stvari nerešenima, pogotovo u poslovnim pregovorima. Ali ako jeste razumeli to se može postaviti da biste potvrdili i utvrdili nečije mišljenje ili osećanje oko teme o kojoj ste upravo razgovarali. 


          OSTAVITE SAGOVORNIKU DOVOLJNO VREMENA DA ODGOVORI NA PITANJE
          Nemojte da glumite detekiva koji će samo da „puca“ sa pitanjima i da rešeta ljude. Dajte im vremena da razmisle i da vam odgovore na pitanje.Ne prekidajte ih.

          AKTIVNO SLUŠAJTE SAGOVORNIKA
          Onda ono što je najvažnije, iskreno slušajte odgovore. Morate mnogo više vremena da provedete slušajući čoveka, sagovornika, nego govoreći. 

          Literatura:

          Ознаке:

          Коментари

          Постави коментар

          Популарни постови са овог блога

          Design thinking - razmišljajte pametno

          Jeste li ste ikada čuli za design thinking? Ako niste predlažem da pročitate knjigu  "Design Thinking: kako da stvarate proizvode koje ljudi žele" Marka Jevtića i Milovana Dekića.  Sjajno će vas informisati na ovu temu. Design thinking je tehnika racionalnog i intuitivnog razmišljanja , metoda kojom kompanije na kreativan način mogu doći do rešenja za određene probleme ili kreirati inovativne proizvode i usluge. "Inovacija je videti nešto što su već svi videli, ali pomisliti ono što dotad niko nije pomislio." "Postoji razlika između stvaranja proizvoda koje ljudi žele i toga da kod ljudi stvarate želju za određenim proizvodima." Pojam dizajn izjednačava se sa vizuelnim, pogotovo u našoj zemlji.Prava definicija dizajna glasi: Dizajn je pravljenje plana ili specifikacije za objekat/sistem ili implementaciju neke aktivnosti ili procesa. Kreativnost nije isto što i inovacija. Kreativnost je fenomen stvaranja nečeg novog i vrednog, bilo da je opipljivo (slika,...
          Постави коментар
          Прикажи све

          Moderna

           
          Постави коментар
          Прикажи све