Jeste li ste ikada čuli za design thinking? Ako niste predlažem da pročitate knjigu "Design Thinking: kako da stvarate proizvode koje ljudi žele" Marka Jevtića i Milovana Dekića. Sjajno će vas informisati na ovu temu.
Design thinking je tehnika racionalnog i intuitivnog razmišljanja, metoda kojom kompanije na kreativan način mogu doći do rešenja za određene probleme ili kreirati inovativne proizvode i usluge.
"Inovacija je videti nešto što su već svi videli, ali pomisliti ono što dotad niko nije pomislio."
"Postoji razlika između stvaranja proizvoda koje ljudi žele i toga da kod ljudi stvarate želju za određenim proizvodima."
Kreativnost nije isto što i inovacija.
Kreativnost je fenomen stvaranja nečeg novog i vrednog, bilo da je opipljivo (slika,izum) ili ne (ideja, naučna teorija, muzička kompozicija ili šala).
Inovacija je primena kreativne ideje.
Ali, upamtite.Bez komercijalizacije ne postoji inovacija.
Primer:
Nikola Tesla je primer izumitelja pre nego inovatora.Niko ne spori da su njegovi izumi bili originalni i krativni, ali komercijalizovali su ih drugi ljudi (ne Tesla).Komercijalizacija zahteva znanja koja izumitelji ne moraju nužno imati.Da biste uspešno inovirali, uvek u prvi plan morate staviti korisnike, a ne proizvod.
Faze i metode design thinkinga
U ovoj, prvoj, fazi procesa suština je u tome da razumete i saosećate se sa ljudima za koje kreirate rešenje, vašu ciljanu publiku. Većina vremena u ovoj fazi provodi se u prikupljanju informacija o potrošačima i njihovom intervjuisanju. Uz pomoć ovog koraka lakše ćete razumeti potrebu ili problem potrošača, za koju kreirate rešenje.
Pitanja na koja treba dati odgovor su:
Za koga kreiramo rešenje?
Šta je njihov problem?
Kako oni provode vreme?
2. Definisanje problema
Na osnovu informacija i zapažanja do kojih ste došli u okviru prve faze, u ovoj fazi bavite se definisanjem problema koji pokušavate da rešite. Kada sagledate sve informacije do kojih ste došli možete definisati problem. Koje probleme ste uočili kod vaše ciljne grupe, šta je to sa čim se oni svakodnevno susreću, a šta bi promenili. Kako na njih utiče problem koji želite rešiti? Suština ove faze jeste u tome da prikupljene informacije iz prve faze pretvorite u korisne podatke i tako dođete do definisanog problema koji želite rešiti.
3. Ideacija
Treća faza ovog procesa ima za cilj pronalaženje ideja za definisani problem. Na osnovu prve i druge faze, u ovoj fazi morate istražiti i pronaći ideje za rešenje definisanog problema vaše ciljne grupe. U ovoj fazi pokušavate povezati moguća rešenja problema sa podacima do kojih ste došli u prethodnim fazama procesa.
4. Prototip
U ovoj fazi razmatrate sve ideje do kojih ste došli u trećoj fazi i birate one koje želite dalje razvijati. Na osnovu ideja koje ste odabrali, kreirate prototipe. Ovi prototipi ne predstavljaju konačnu verziju proizvoda ili usluge, već jednostavnije i jeftinije verzije, koje oslikavaju sve ključne karakteristike konačnog proizvoda. Uz pomoć prototipa testirate ideju do koje ste došli u okviru procesa kod vaše ciljne grupe.
5. Testiranje
U petoj, završnoj, fazi Design Thinking procesa uzimate prototip do koga ste došli u prethodnim koracima i testirate ga kod vaše ciljne grupe. Kada vaša ciljna grupa dođe u kontakt sa prototipom vašeg proizvoda od njih ćete dobiti određenu reakciju na prototip.
Kako Nike koristi “design thinking” za razvoj talenata
Dizajn nije samo namenjen proizvodima. Andre Martin i Drew Fifield iz Nike-a opisuju kako koriste ovaj pristup za kreiranje najsavremenijeg programa za razvoj talenata.
Kako je Nike počeo da gleda razvoj zaposlenih, sa aspekta zaposlenih?
Korak 1: Zaposlene gledati kao korisnike (ne kao radnike). Oni zaposlene i njihove potrebe stavljaju u centar razvojne strategije za talente (zaposlene). Na taj način se trude da shvate potrebe i želje svojih zaposlenih, i da u skladu sa tim kreiraju strategiju njihovog razvoja. Koristeći ovaj pristup, oni nastoje da ostvare pun potencijal zaposlenih.
Korak 2: Uključiti zaposlene u proces planiranja njihovog razvoja. Zaposleni postaju kreatori i dizajneri svog razvojnog puta. Uz zajednički rad na razvoju zaposlenih, ne samo da se kreiraju bolji proizvodi, već se kreiraju vrhunski radnici znanja.
Korak 3: Upitnik namenjen pričama zaposlenih. Da bi bolje razumeli radnike, njihova iskustva i mišljenja, upitnici nisu dovoljni. Potreban je širi kontekst i on se ostvaruje kroz dijalog sa radnicima. Na taj način možete dobiti informacije važnije od “ocenite vaš rad na skali od 1 do 5”, bolje razumeti zaposlenog i tako raditi na njegovom razvoju.
Design thinking je transformisao Airbnb biznis
Godinu dana nakon osnivanja Airbnb-a (2009), onlajn platforme za izdavanje stanova putnicima, design thinking spasao je ovaj startap od bankrota. Pet godina kasnije, ista metodologija transformisala je njihov biznis model, udvostručila prihode i redefinisala ono što ćemo u budućnosti zvati putovanje.
U intervjuu za onlajn magazin Fortune, vlasnik Airbnb-a Brajan Česki, rekao je da su ljudi njegov glavni parametar uspešnosti: ¨Ukoliko se ljudima dopada ono što radim, verovatno će projekat izrasti u nešto jako popularno.¨
Razumevanje ljudi u uslužnom dizajnu kompleksan je proces koji zahteva izlazak iz zone komfora, dopuštanje disrupcije onoga što mislimo da funkcioniše i eksperimentisanje sa povratnom porukom koju nam šalju korisnici. S toga, možemo reći da su elementi promene u slučaju Airbnb-a: istraživanje, disrupcija i eksperiment.
Human resources humanized https://hrworld.org/vanesa-musovic-design-thinking-kao-inovacijska-i-socijalna-tehnologija/
Poslovni inkubator http://inkubator.biz/design-thinking-sta-je-i-zasto-ga-kompanije-koriste/
Коментари
Постави коментар